Nažalost, loša vest je da je infekcija bezopasnim HVP virusom (onim koji uzrokuje kondilome), često udružena sa infekcijom HPV virusom koji ima maligni potencijal.
Pomenuta činjenica je razlog zbog kojeg, pored klasičnog ginekološkog pregleda, treba uraditi kolposkopiju i Papa bris, onda kada se pojave polne bradavice(ovakav pregled se inače radi jednom godišnje).
·
Kako se leče?
Kako mogu da se zarazim?
Kondilomi se uglavnom prenose seksualnim putem (bilo da je u pitanju klasični, oralni ili analni odnos), ali moguće je i prenošenje direktnim kontaktom (neseksulanim) sa zaraženom kožom i sluzokožom.
Važni je napomenuti da je moguće da osoba bude zaražena HPV virusom, a da se kondilomi nikada ne pojave (to je daleko češći slučaj kod muškaraca). Obzirom na ovu činjenicu, treba znati da je moguć prenos infekcije i bez primetnih kondiloma kod partnera.
Kondilomi mogu da se pojave najranije posle nekoliko nedelja, a najkasnije nekoliko godina posle kontakta za zaraženom osobom, te najčešće nije moguće odrediti kada je došlo do infekcije.
Kako izgledaju?
Kondilomi su kožne promene ružičaste ili beličaste boje, glatki su ili neravni, pločasti ili šiljati. Obično su lokalizovani na velikim i malim usnama ili ulazu u vaginu, ali mogu se nalaziti u vagini, na grliću, oko analnog otvora i drugim delovima genitalnog područja.
Od čega zavisi kada će kondilomi pojaviti od momenta zaraze i koliko će rasti?
Pojava i rast polnih bradavica zavisi od nekoliko faktora, od kojih je najvažniji stanje imunog sistema organizma. Svaka situacija koja smanjuje obrambene sposobnosti organizma, pogoduje nastanku i razvoju kondiloma (bolest, iznurenost, hroničan stres, trudnoća itd.)
Kako da prepoznam da imam kondilome?
Razvoj kondiloma počinje pojavom gotovo neprimetnih neravnina i sitnozrnastih promena na koži i sluzokoži genitalnih organa. U ovoj fazi praktično ih je moguće videti samo na ginekološkom pregledu i to putem kolposkopa (mikroskopa), te je jasan značaj redovnih ginekoloških kontrola.
Polne bradavice mogu dugo stagnirati u početnoj (mikroskopkoj) fazi. Dalji tok je nepredvidiv i teče u dva smera:
·spontano nestajanje kondiloma
·porast i širenje kondiloma na celu spoljašnju ano-genitalnu regiju, u vagini i po grliću
Kako se dijagnostikuju?
Ginekološkim pregledom, kolposkopijom (neposredno) i Papa brisom (posredno, preko ćelijskih promena koje izaziva HPV infekcija)
Kako se leče?
Kondilomi se mogu ukloniti na nekoliko načina:
- radio-frekventnim (RF) nožem
- laserom
- krioterapijom (smrzavanje) i preparatma na bazi podofilina
- klasičnim hirurški pristupom (isecanje kondiloma skalpelom )
- elektrokauterizacijom (spaljivanje elektrokauterom)
U savremenoj ginekologiji, najčešće se koriste RF nož i laser.
Da li treba uklanjati kondilome čim se uoče?
Ne postoji precizan kriterijum kada kondilome treba uklanjati. Napomenuli smo da je moguće prisustvo vrlo sitnih kondiloma koji se ne menjaju u dugom vremenskom periodu. Ovakve kondilome ne treba dirati (isključivo na osnovu procene ginekologa). U svim drugim situacijama, intervencija je potrebna.
Da li uklanjanje kondiloma znači da sam izlečena?
Važno je napomenuti da uklanjanje kondiloma ne isključuje njihovu ponovnu pojavu. Razlozi su sledeći:
·Princip svake intervencije je maksimalna pošteda zdravog tkiva, te se tretiraju samo uočene promene i uža zona tkiva oko njih. Nema nikakvog medicinskog opravdanja šire delove zdrave kože i sluzokože, “za svaki slučaj”, podvrgnuti dejstvu RF noža ili lasera. Nažalost, virus se nalazi ne samo u promenama koje smo otklonili, već i u delovim kože i sluzokože gde se još nisu formirali kondilomi kao takvi. Ukoliko se u narednim nedeljama posle intervencije primete novi kondilomi, uradi se nov tretman, naravno opet sa maksimalnom poštedom zdravog tkiva.
·Poznato je da ne postoji lek ni za jednu virusnu infekciju. Kada uklonimo kondilome, nismo eliminisali virus iz tela, već samo ono šta on izaziva na koži i sluzokoži. Svaka situacija koja provocira aktivaciju ovog virusa, može izazvati nov rast polnih bradavica.